ЗА СЛОБОДУ

„Што је јаче и више епичнинје место у песми, тим је брже певање гусларево. Страсно и брзо иде стих за стихом. Прса не могу да одахну. Дуга партија пева се без престанка. Тада не може ни најладнији туђинац да поднесе утисак, а како ће човјек домаћи који је у звуцима народне песме одгојен и васпитан. Чисто вас језа хвата, кад видите како се певачево одушевљење простире на све слушаоце.

Сваки својим начином показује осећаје, које песма у њему буди. Песнице се стискају, чела се мрште, ханџари се трзају, чибуком се удара о камен, из прса продиру поједини звуци. Мисли су свршене. Сад само треба да се неко у том тренутку стави на чело, па Турци нека пишу тестамент...“

Јозеф Холечек, За слободу. Слике и црте из црногорских и херцеговачких бојева против Турака. Књига II. Издање Штампарије А. Пајевића, Нови Сад 1891.