Илија Вуковић и филмско платно

Илија Вуковић, попут великана српског народног гусларства Петра Перуновића и Танасија Вућића, оставио је свој глас и своје гуслање на грамофонској плочи Edison Bell Penkale у Загребу са две песме „Стари Вујадин“ и „Моравка девојка“. У овоме Илија их је следио, али има нешто у чему је био први међу гусларима, а то је појава у тон-филму. Наиме, „Глориа филм“. предузеће Југословенског просветног филма, позвало је нашег народног гуслара Илију Вуковића и снимило га за филмско платно.

Неколико отпеваних песама изазвало је „дивљење у Загребу“, те је тако први пут у нашем културном животу дошао ред да се гусле и њихова петовековна борба гледа на филмском платну. Овај завидан успех Илија Вуковић је постигао искључиво благодарећи својој енергији- која је све препоне рушила.

О Илији Вуковићу и његовој појави на филмском платну писао је београђанин Стеван Ш. Глиговић у Српском Косову, за 1. и 15. новембар 1932. године.

Дејан Томић, Апотеоза српским гуслама, књига друга, 2021.